Stiže nacionalna matura

nov 14, 2016

Umesto prijemnog ispita za fakultete od 2018. godine – nacionalna matura, to je kao pilot projekat najavio ministar prosvete. Nije saopštio detalje, ali tvrdi da bi takav model više odgovarao maturantima – jer bi u slučaju da ostanu ispod crte na jednom, automatski mogli da upišu drugi željeni fakultet. Struka je podeljena: srednjoškolski profesori smatraju da je nacionalna matura dobra ideja, dok oni koji predaju na fakultetima – imaju rezervu.

Trema će možda biti ista, ali će test biti drugačiji. Sa položenom nacionalnom maturom – za koju još nije poznato kako bi mogla da izgleda i koje bi predmete obuhvatala, srednjoškolci bi mogli da apliciraju na neograničen broj fakulteta – umesto da na svakom polažu prijemni. Ova ideja dopada se gimnazijskim profesorima koji se za nju zalažu već godinama.

„Današnja matura apsolutno ničemu ne služi, pro forme se odrađuje, deca više vremena posvećuju pripremi za fakultet na fakultetima, nego za ostvarenje planova nastavnih. Mislimo da će takva matura da motiviše decu da ne rade kampanjski“, kaže Milica Milenović iz Foruma beogradskih gimnazija.

Kažu, nacionalna matura bi pokazala koliko su uspešni i nastavnici. Sa tim je saglasan i profesor na PMF-u Aleksandar Lipkovski, ali strahuje od mogućih propusta u realizaciji.

Lipkovski kaže da se ti propusti mogu odnositi na provale ispita, organizaciju ispita, neadekvatnih uslova, prepisivanja.

„Dovoljno je samo da pogledamo rezultate male mature i isti problemi će se pojaviti u velikoj. U Hrvatskoj je to uvedeno uz teške muke pre tri godine, i prve godine su bili ogromni štrajkovi, druge godine je bilo provala, problema, afera“, ističe Lipovski.

Ipak, ideja da maturanti konkurišu na više fakulteta je dobra, kaže dekan FON-a. Smatra i da pri upisu treba više uvažiti četvorogodišnji rad u srednjoj školi, nego test na prijemnom. Dok se ne objave detalji nacionalne mature – predlaže novi model bodovanja.

Milija Suknović, dekan FON-a, smatra da sam prijemni ispit, sa kvalifikacijom od maksimalnih 40 bodova iz srednje škole, a maksimalnih 60 na prijemnom nije dobar.

„Kandidat se kvalifikuje prema fakultetu ne više sa maksimalnih 40, već prema maksimalnih 70. Ostatak od 30 bodova ostvaruje na prijemnom ispitu radi jedne fine prosejanosti pri upisu na fakultet“, rekao je Suknović.

Da li bi nacionalna matura srednjoškolcima uštedela i novac – ako ne bi plaćali prijemni na svakom fakultetu posebno – još nije definisano. Niti gde bi se testovi polagali i iz kojih predmeta. Više detalja moglo bi da bude poznato posle sastanka radne grupe u ponedeljak.

Izvor: RTS

 

 

 


Prijava za Newsletter - dobijajte bitne informacije o prijemnim ispitima na svoj i-mejl.