Bodovi – bolonjska muka

nov 01, 2016

Profesori tvrde da se kvalitet obrazovanja urušava višegodišnjim spuštanjem granice za studiranje na budžetu sa 60 na 48 bodova,a studenti ponovo traže olakšice.

Iako se u javnosti često može čuti kako se „nekada diploma sticala mukotrpnim učenjem, a sadašnje generacije ne mogu da sakupe ni 48 bodova od maksimalnih 60 iako im je gradivo olakšano”, pripadnici bolonjskih generacija studenata tvrde da nije baš tako. Ko zna koji put zahtevaju da se ponovo obračunaju ESPB bodovi, koji su najspornija tačka tzv. „bolonje” na srpski način.

Fakulteti odbijaju da poštuju izmene zakona
Našem listu se obratio veliki broj bolonjaca generacije 2006, 2007. i 2008. sa žalbom da njihovi fakulteti odbijaju da postupe u skladu sa izmenama Zakona o visokom obrazovanju, kojima im je produžen rok za diplomiranje.
Tim povodom akademci okupljeni u „Fejsbuk” grupi „Bolonjci – produženje roka” obratili su se pismima univerzitetima, univerzitetskom ombudsmanu, Ministarstvu prosvete, čak i pojedinim poslanicima.
– Spisak fakulteta, uglavnom sa BU, koji ne poštuju zakonske izmene dostavili smo i skupštinskom Odboru za obrazovanje, na njihov zahtev. Oni su tražili od ministarstva da ih obavesti da li su fakultetima poslata jasna uputstva da je postupanje u skladu sa zakonskim izmenama obavezujuće – objašnjavaju nam studenti.
Kako kažu, izgovori fakulteta su: nismo dobili dopis za bolonjce (a deo za bolonjce je u sklopu dopisa o usvojenim izmenama i dopunama Zakona), čekamo Rektorat (iako Rektorat nema ništa sa tim jer su pojedini fakulteti istog univerziteta već postupili po dopisu), a ima onih fakulteta koji smatraju da je dopis Ministarstva prosvete preporuka, a ne obavezujuće uputstvo.

Zašto je toliko teško za godinu dana studija steći svih 60 bodova, čime se obezbeđuje studiranje o trošku budžeta, i zašto država svake godine „lestvicu” drži na 48 bodova?

Studenti tvrde da je prvi problem u tome što „bolonja” nije uvođena istovremeno na svim fakultetima (već u razmaku od nekoliko godina), a drugi što su profesori „odokativnom” metodom određivali bodovnu vrednost svog predmeta. Zato su tri generacije prvih bolonjaca i njihov različit tretman po fakultetima bili tema i nedavnog skupštinskog zasedanja i izmena Zakona o visokom obrazovanju. Akademci kažu da je problem u tome što je na mnogim fakultetima na delu hibridni model, koji podrazumeva istovremeno postojanje i klasičnog sistema nastave i „bolonje”, koju svaki fakultet shvata na svoj način, zaklanjajući se iza autonomije univerziteta.

– Postoji bolonjska formula kako se izračunavaju bodovi po predmetu, u skladu sa opterećenjem studenta. Međutim, u praksi imamo slučajeve kada su profesori zbog „mira u kući” ravnomerno podelili bodove po predmetima, pa se dešava da i teški ispiti i oni koji se lako polože nose po osam bodova – kaže za naš list Milan Petković, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS).

On podseća da je SKONUS i 2012. i prošle godine pokretao akcije koje su potpisima podržale hiljade studenata širom Srbije. Između ostalog, tražilo se da profesori ponovo raspodele bodove, odnosno da se ponovo preračuna opterećenost studenata.

– Dobijali smo obećanja da će se to uraditi, uvek je postojala dobra volja u Ministarstvu, ali je na kraju zbog fakulteta sve „padalo u vodu”. To bi već jednom trebalo zakonski urediti, a ne da imamo mešavinu dva sistema, gde je na onaj prethodni nadograđena „bolonja”, pa ispada da je nama još teže nego predbolonjskim generacijama – kaže ovaj odličan student Medicinskog fakulteta u Nišu.

Kako se bodovi izračunavaju i šta znači ESPB? Evropski sistem prenosa bodova (ESPB) je, po bolonjskoj deklaraciji, jedinstven sistem vrednovanja uloženog rada studenta u sticanje znanja, sposobnosti i veština predviđenih kako studijskim programom, tako i svakim predmetom u okviru tog programa. Bodovi su vrsta zajedničke „valute” u evropskom sistemu visokog obrazovanja, a princip je baziran na sledećoj formuli: 60 bodova predstavlja meru opterećenja prosečnog studenta u akademskoj godini, a procenjeno je da u jedan bod valja uložiti 25–30 sati rada studenta.

Student u proseku radi 40 sati nedeljno. Prema pravilniku, primera radi, Univerziteta u Beogradu, ukupno angažovanje studenta sastoji se od aktivne nastave (predavanja, vežbe, seminari, praktična, terenska i mentorska nastava, konsultacije, prezentacije, projekti…), samostalnog rada, kolokvijuma, ispita, izrade završnog rada, dobrovoljnog rada u lokalnoj zajednici, stručne prakse…

Prof. dr Nada Kovačević, prorektor Beogradskog univerziteta, priznaje da u čitavoj priči krivicu ravnomerno dele profesori i studenti. Prema njenom mišljenju profesori bi morali ponovo da pregledaju i eventualno koriguju bodove, ali i da se studenti više posvete nastavi, jer mnogi i dalje „životare” na fakultetu.

– Mislim da su svi fakulteti pokušali da koriguju bodove po predmetima u drugoj akreditaciji, negde su dodavali, negde oduzimali. Činjenica jeste da postoje teški i laki ispiti, nedeljno opterećenje studenta jeste osnova za izračunavanje bodova, ali to ipak nije tako jednostavna formula. Problem je što je došlo do urušavanja kvaliteta obrazovanja, a to je nešto što država mora da reguliše, umesto da se stalno popušta studentima i da se fakultetima neprestano daju neka tumačenja zakona… – kaže dr Kovačević.

Ona priznaje da bolonjcima nije lako, kao što nije bilo lako ni predbolonjskim generacijama, ali da je činjenica da je znanje studenata slabije nego ranije, a i znanje doneto na univerzitet je manje: pojedini „masovni” fakulteti upisuju brucoše i sa 30 od 100 maksimalnih bodova.

Izvor: Politika

 


Prijava za Newsletter - dobijajte bitne informacije o prijemnim ispitima na svoj i-mejl.