Autor testa opšte informisanosti

jul 16, 2014

Verovatno bih i ja od 30 poena osvojio 20 ili nešto više, ali maksimum ne bih sigurno, priznaje prof. dr Oliver Tošković, jedan od tri autora testa opšte informisanosti na Filozofskom fakultetu.

Test koji je od svih prijemnih ispita ove godine digao najveću prašinu polagalo je 1.309 ljudi, a od ukupno 30 pitanja niko nije imao više od 23 tačna odgovora. Od budućih brucoša očekivalo se da znaju šta su borsalino i bifidobakterium, koliko poglavlja ima u pregovorima Srbije i EU, i kako izgledaju određeni šahovski potezi. Intrigantna pitanja uzburkala su i sajt “Blica” koji je od trenutka objavljivanja ovog testa imao više od čak 700.000 pregleda. Koliko nam je poznato, ni od čitalaca niko nije uspeo da reši sve tačno.

- Ljudi često misle da test opšte informisanosti podrazumeva neka opšta znanja koja bi svako od nas trebalo da poseduje. To nije tačno. Ovaj test je vrsta merenja sposobnosti, nalik merenju inteligencije, i njegov cilj je da napravi razliku između onih koji tokom svog života imaju šira interesovanja i onih koji nemaju – objašnjava za “Blic” prof. dr Oliver Tošković, jedan od troje autora testa.

Ideja svakog testa sposobnosti podrazumeva i da je maksimum nemoguće osvojiti, a u situaciji kad test vredi 30 poena, idealan prosek je 15.

- Ove godine je prosek bodova na testu opšte informisanosti bio 13,7, što znači da smo test napravili za nijansu težim nego što nam je bila namera. U sastavljanju testa važna su nam dva principa. Prvi nalaže da budu zastupljena laka, srednje teška i veoma teška pitanja kako bi test napravio razliku između veoma dobrih, srednje dobrih i loših kandidata. Drugi princip je da budu zastupljene različite oblasti, od prirodnih i društvenih nauka do umetnosti, sporta, muzike i politike – priča Tošković.

Ako se samo jedan od troje autora ne složi sa nekim pitanjem, to pitanje se odmah izbacuje iz testa, dodaje on. Test opšte informisanosti inače je čuven kao jedan od najtežih među svim prijemnim ispitima koji se polažu. Anegdota sa ovogodišnjeg polaganja kaže da su kandidati izlazili uplakaniji sa testa opšte informisanosti od onih koji su polagali famoznu matematiku na ETF-u.

- Izvor straha je upravo to što ovaj test ne može da se spremi kao većina drugih. Ako postoji priprema, onda je to celoživotno učenje. Ipak, nesporno je da test pokazuje da smo dobri kao institucija i da selektujemo najbolje kandidate – zaključuje Tošković.

Foto: Boško Karanović via Blic

Izvor: Blic

 


Prijava za Newsletter - dobijajte bitne informacije o prijemnim ispitima na svoj i-mejl.