Tehnike za brže učenje

jun 02, 2017

Kako se što uspešnije izboriti sa lošim ocenama, prijemnim i studentskim ispitima. Selektivni pristup, razumevanje i ponavljanje su temelj uspeha. Stvaranje akronima je odlična metoda za memorisanje.

Odbrojavanje do leta može da počne! Ali, ako pitate školarce i studente, verovatno će vam reći da oni zapravo počinju sa odbrojavanjem do kraja „knjiških“ obaveza. Iako se maturanti raduju maturantskom plesu i večeri u svečanim odelima, naredne nedelje će im biti u znaku učenja za prijemne ispite. I ostali đaci su pod imperativom da im završne ocene budu što bolje, kao što je pred studentima dugi, vreli jun koji asocira na glavni ispitni rok. Za one koji imaju ambicije da školske i studentske obaveze završe u dobrom maniru, druženje sa knjigama će morati da bude prioritet u odnosu na druženje sa vršnjacima. Stručnjaci podsećaju da marljiv rad uvek urodi plodom, a da bi sve to bilo lakše i uspešnije, da bi se razrešili problemi sa narušenom koncentracijom, nemogućnošću održavanja fokusa i naletom treme, trebalo bi da se vodi računa o uslovima i tehnikama učenja.

- Đaci su u ovom periodu pod velikom presijom – kaže psiholog Vesna Petrović. – Ambiciozni žele da kontrolne i pismene radove završe sa najvišim ocenama, dok oni koji imaju slabe, nastoje da ih poprave. Studenti se hvataju u koštac sa važnim ispitnim rokom, a budući studenti sa prijemnim, od čijih rezultata može da im zavisi čitav naredni život. Sve je to deo odrastanja i sazrevanja, i savlada se, ali ako neko ima strah ili iz ko zna kog razloga „kočnice“ u pamćenju, trebalo bi da „vežba“ primenu određenih tehnika i posluša savete stručnjaka.

Preduslov uspešnog učenja je uredan san, jer je mozak posle njega najspremniji za nove poduhvate. Ali mnogi đaci se u želji da što brže nauče gradivo, prvo lišavaju spavanja, što je velika greška i obično zavaravanje, jer se samo iscrpljuju i daleko teže pamte. San je potreban i da bi se „obradile“ unete informacije koje sutradan mogu sigurno da se reprodukuju. Držanje dijeta i učenje takođe ne idu zajedno, jer organizam mora da dobije potrebnu količinu vitamina, minerala i kalorija. Nutricionisti za jelovnik preporučuju voće, povrće, koštunjave plodove, tople obroke i sveže napitke. Zeleni čaj je poželjan, jer je pravi antioksidans, dok neki preporučuju mleko. Istraživanje britanskih naučnika je, na uzorku od 972 ljudi koji su popunjavali anketu o ishrani i istovremeno radili testove za proveru koncentracije, pamćenja i učenja sposobnosti, pokazalo da su oni koji su konzumirali mlečne proizvode najmanje pet puta nedeljno bili daleko produktivniji u odnosu na one koji ih nisu unosili. Studija je još pokazala da su više uspeha imali ispitanici koji su bili fizički aktivniji, čime je potvrđena teorija da vežbe, trčanje ili ples podstiču rast novih moždanih ćelija u hipokampusu – oblasti mozga koji je važan za memoriju i učenje.

I mesto na kojem se uči može da bude od presudne važnosti, jer se preporučuje izolovanost od buke. Studije pokazuju da klasična muzika, a naročito Mocartove note, pospešuju kvalitet i kvantitet učenja. Stručnjaci takođe savetuju da se uči za radnim stolom, a ne u krevetu, jer čim se telo umrtvi, mozak počinje da ga prati i „uspavljuje“ se. Poželjno je da se tokom iščitavanja gradiva pokreće čitav organizam, pa tako pozitivne rezultate daje gestikulacija rukama, preslušavanje naglas, nabrajanje najvažnijih delova lekcije uz šetnju…

Stručnjaci preporučuju selektivni pristup u učenju, što znači da se najpre razdvoji bitno od nebitnog. Mnogima to polazi za rukom tako što važne stvari prepisuju u svesku, podvlače ih različitim bojama flomastera, dopisuju na marginama neke lične asocijacije u vezi sa temom, crtaju tabele, lepe stikere… Na taj način se izdvaja suština, stvaraju se vizuelne mape, koje će se lakše aktivirati na kontrolnom ili na ispitu, a pritom će se gradivo naučiti sa razumevanjem, a ne napamet. Još jedna od olakšica je podela lekcija na smislene celine, čime će se usvojiti deo po deo, a ne sve odjednom, što znači da će se izbeći zamka mešanja stvari.

„Repetitio mater studiorum est“ ili „Ponavljanje je majka znanja“ je ključ uspešnosti. Ukoliko se ne vratimo onome što smo pročitali i, čini nam se, naučili, brzo ćemo zaboraviti kao da nikada nismo ni znali. Preslišavanjem se znanje „skladišti“ i učvršćuje, a to istovremeno utiče na jačanje samopouzdanja i samouverenosti.

U poslednje vreme je sve više stručnjaka za tehnike pamćenja i učenja, koji drže radionice na temu – kako „doskočiti“ nauci. Endrju Džonson, psiholog i specijalista za jačanje memorije preporučuje da se lekcije povežu sa okruženjem.

Svojim učenicima savetujem da teme iz gradiva dovedu u vezu sa mestom na kojem im se nešto važno dogodilo, jer to sigurno neće zaboraviti ni ukoliko ih na ispitu obuzme trema ili im mozak tek tako „zapne“ – kaže Džonson.

Specijalista još otkriva da se brojevi lakše pamte kada se čitaju u trenutku dok desnom rukom stiskamo kuglicu, a kada želimo da reprodukujemo cifre, stiskamo levu pesnicu. Istraživanja pokazuju da se tim pokretima aktiviraju moždane ćelije odgovorne za čuvanje i opoziv sećanja.

Na listi preporučenih metoda koje olakšavaju učenje su mnemotehnike, odnosno mentalne strategije koje omogućavaju da se zapamti što više informacija. Njima su se bavili još Stari Grci i rimski senatori, a princip po kojem funkcionišu je prilično jednostavan. Ukoliko želite da zapamtite neku informaciju treba da je dovedete u vezu sa nečim poznatim kako bi se probudila asocijacija, čime će se novi podaci pohraniti u dugoročno pamćenje.

Jer, kada čujemo ili pročitamo neku reč, mozak automatski stvara auditivnu, kinestetičku ili slikovnu asocijaciju na taj pojam. Najjednostavniji oblik verbalne mnemotehnike je skraćivanje, odnosno smanjivanje broja informacija koje treba da zapamtimo tako što stvaramo lako pamtljive akronime kojima usvajamo duže reči. Primer za to je način na koji su učenici u bivšoj Jugoslaviji pamtili imena susednih država, pa su učili da je njihova zemlja okružena „brigama“, odnosno da su im komšije – Bugarska, Rumunija, Italija, Grčka, Albanija, Mađarska i Austrija.

Jedna od popularnih mnemotehnika je i elaborirano kodiranje – koje koristimo tako što nepoznatim informacijama dodajemo one poznate i zajedno sa njima stvaramo lako pamtljivu celinu. A, da bi se lakše pamtile formule korisna je primena tehnike kodiranja, pa se tako, na primer, jačina delovanja sile dobija kada se pomnoži masa sa ubrzanjem (F=ma), a pamti se kroz rečenicu: „Bio je fudbaler Milana i Ajaksa“.

Tehnika povezivanje reči u rečenicu je upotrebljiva u slučajevima kada želimo da zapamtimo ključne reči, pa nepovezane spajamo u logičku rečenicu. Biznis, preduzetnik, ideja, tržište, možemo da zapamtimo u obliku rečenice: „Za uspeh u biznisu preduzetnik mora da ima dobru ideju koja treba da bude prihvatljiva sa aspekta tržišta“.

Načina je, dakle, mnogo, a stručnjaci preporučuju da svako pronađe sopstveni metod kojim će učenje učiniti zabavnim i produktivnim. Inovativnost i mašta su pozvani da pomognu!

Izvor: www.novosti.rs

 


Prijava za Newsletter - dobijajte bitne informacije o prijemnim ispitima na svoj i-mejl.