Rangiranje univerziteta u svetu

jul 25, 2014

Sve veći broj lista na kojima se rangiraju svetski univerziteti, pa i najnovija – Zelena lista, posledica je globalizacije i pokušaja da kroz nove kriterijume pojedini univerziteti privuku veći broj stranih studenata, ocenjuje prorektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović

 Ona za Tanjug navodi da po pravilu prvih 100 mesta na svim listama zauzimaju isti univerziteti, „tu i tamo uz male rokade“, ali tvrdi da je za Beogradski univerzitet uspeh kad se nađe među hiljadu prvih na bilo kojoj od takvih lista.

A takvih je lista, ponavlja, sve više – od Šangajske, Lajdenske, Tajvanske, Vebometriks liste, sada i lista iz Ankare, nova lista Centra za rangiranje svetskih univerziteta (CWUR), Zelena lista i to su samo neki od spiskova vodećih visokoškolskih ustanova nastalih na osnovu različitih merila, čija je suština primamiti što veći broj stranih studenata.

„Možemo toga očekivati još lista, ali u masi različitih rangiranja treba pogledati kriterijume, proučiti pozadinu svake rang liste i na osnovu toga izvući zaključke“, rekla je Popović i istakla da su u svakom slučaju sva rangiranja interesantna jer uzimaju u obzor različite aspekte rada univerziteta.

Tako navodi da je na listi poput Lajdenske, manje poznate u javnosti, koju objavljuje holandski Univerzitet u Lajdenu, UB rangiran među 500 najboljih u svetu, dok na Tajvanskoj, kao i onoj iz Ankare za kriterijume uzimaju u obzir prvenstveno akademski doprinos i po tome je pozicija UB u proseku oko 300. mesta.

Najpoznatija kod nas, Šangajska lista, nešto je specifičnija jer uzima u obzir i doprinos nobelovaca koji su ili zaposleni ili su diplomirali na tom univerzitetu.

Vebometriks lista španskog istraživačkog centra meri prisustvo univerziteta na internetu i otvorenost, odnosno količinu veb-publikacija koje akademska ustanova proizvede i njihov uticaj u zavisnosti od indeksa citiranosti.

Tu je, prema rečima prorektorke, UB malo slabije rangiran zbog tehničkih aspekata i to još od kada je 2010. godine yu domen pomenenjen u rs domen.

Takođe, najnovija Zelena lista koju je „izbacio“ jedan univerzitet u jugoistočnoj Aziji, gleda ekološke aspekte organizacije univerziteta, za koje, prema rečima profesorke Popović naši univerziteti još nisu dovoljno spremni.

Svega nekoliko fakutleta moglo bi tu da bude u vrhu, jer se između ostalog meri količina recikliranog materijala, da li postoje uređaji za solarno grejanje vode, fotonaponske ćelije za generisanje struje, da li se koriste alternativni izvori energije…

Popović podseća i na relativno novo rangiranje Centra za rangiranje svetskih univerziteta (CWUR), koje potiče sa jednog univerziteta u Saudijskoj Arabiji, u kojem su takođe primenjeni drugačiji kriterijumi, bar u odnosu na poznatije liste.

Tu je UB zauzeo 809. mesto od 1.000 rangiranih visokoškolskih institucija i plasirao se iza Univerziteta u Ljubljani u Univerziteta u Zagrebu.

Na Šangajskoj listi je UB ispred ovih univerziteta, a pokazatelji za rangiranje u tom slučaju su: broj diplomiranih studenata koji su osvojili međunarodne nagrade, broj bivših studenata koji zauzimaju važne položaje u svetskim kompanijama.

„U redu je da se pojavljuju novi aspekti ali ova merila su jako teška za bilo koji univerzitet iz Srbije. Možete da napravite direktnu paralelu između bruto nacionalnog dohotka i položja na toj listi“, rekla je Popović uz napomenu da upravo ekonomska snaga države ovde određuje pozicioniranje, jer 75 odsto pondera za poziciju na CWUR dolazi od međunarodnih priznanja i položaja na u rukovodećim mestima u međunarodnim firmama.

Naši studenti često odlično prolaze na međunarodnim takmičenjima, navodi profesorka, ali dodaje da imamo ograničene mogućnosti da ih tamo šaljemo, te zakljucuje da je u svakom slučaju bilo kakav ulazak u top 1.000 univerziteta dobra pozicija za UB.

Krajem avgusta ili u septembru očekuje se najnovije rangiranje na Šangajskoj listi i UB, prema prognozi prorektorke, očekuje dobar rezultat.

Izvor: Akter

 


Prijava za Newsletter - dobijajte bitne informacije o prijemnim ispitima na svoj i-mejl.