Prijemni ispit za upis na Elektrotehnički fakultet u Beogradu

mar 12, 2014

Objavljeni konkurs odnosi se na upis za školsku 2013/14. godinu i predstavlja primer raspisivanja konkursa za upis na Elektrotehnički fakultet. Ažurirani podaci o upisu 2014/15. godine biće objavljeni na portalu odmah po zvaničnoj objavi.

UPIS STUDENATA U PRVU GODINU STUDIJA ELEKTROTEHNIČKOG FAKULTETA U BEOGRADU

Elektrotehnički fakultet u prvu godinu osnovnih studija upisuje 410 studenata koji se finansiraju iz budžeta i 150 studenata koji plaćaju školarinu i to:

Smer Budžet Samofinansiranje Ukupno
Elektrotehnički odsek 400 100 500
Softversko inženjerstvo 20 80 100

 

 

Za upis u prvu godinu studija Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu može konkurisati lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, bez obzira na struku i usmerenje. Na studijski program elektrotehnika i računarstvo Fakultet upisuje 400 + 100 kandidata. Školarina za samofinansirajuće studente prve godine u akademskoj 2013/14. studijskog programa elektrotehnika i računarstvo iznosi 99.000 dinara i plaća se u četiri rate. Školarina za strane državljane iznosi 2.000 €. Izbor studijskog područja (modula) na Elektrotehničkim odsecima obavlja se nakon završene prve godine studija, a studenti biraju izmedju Odseka za računarsku tehniku i informatiku, Odseka za Telekomunikacione i informacione tehnologije, Odseka za signale i sisteme, Odseka za Energetiku, Odseka za Elektroniku i Odseka za Fizičku elektroniku. Mesto na jedinstvenoj rang listi i broj ukupno postignutih bodova određuju da li kandidat može biti upisan u prvu godinu osnovnih studija, kao i da li će biti finansiran iz budžeta ili će plaćati školarinu. Kandidat koji plaća školarinu može biti upisan ukoliko se na jedinstvenoj rang listi nalazi do broja odobrenog za upis kandidata koji plaćaju školarinu, koji je određen konkursom i ima više od 30 bodova. Kandidat može biti upisan na teret budžeta ako se nalazi na jedinstvenoj rang listi do broja odobrenog za upis kandidata na teret budžeta, koji je određen konkursom, i ima više od 51 boda.

Na studijski program softversko inženjerstvo (SI) Fakultet upisuje 20 +80 kandidata. Školarina za samofinansirajuće studente studijskog programa softversko inženjerstvo iznosi 223.000 dinara, a plaća se u 4 rate. Školarina za strane državljane iznosi 3.000 €.

Pored prijavnog lista, za prijavu za prijemni ispit je potrebno:

  • fotokopija svedočanstva sva četiri razreda srednje škole (original na uvid)
  • fotokopija diplome o položenom maturskom ispitu (original na uvid)
  • fotokopija diplome o osvojenoj nagradi u dva primerka
  • fotokopija izvoda iz matične knjige rodjenih
  • dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita u iznosu od 6.000 dinara na žiro račun Elektrotehničkog fakulteta br. 840-1438666-48, poziv na broj 97 26800, sa svrhom uplate: naknada za prijemni.

Predaja dokumenata na konkurs za upis u školskoj 2013/2014. godine na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu je 25, 26. i 27. juna 2013. godine od 09 do 15 časova.

 

PRIJEMNI ISPIT ZA ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

Svi prijavljeni kandidati polažu po izboru prijemni ispit iz fizike ili matematike, ili i fizike i matematike (u kom slučaju se boduje bolji rezultat).

Fizički fakultet priznaje prijemni ispit iz matematike i fizike položen na bilo kom fakultetu u Republici Srbiji. Kandidati koji su ostvarili jedno od prva tri mesta na republičkom takmičenju iz fizike ili matematike su oslobodjeni polaganja prijemnog ispita. Najveći mogući broj bodova je 100. Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u I, II, III i IV razredu srednje škole pomnožen sa 2. Ne računaju se ocene fakultativnih predmeta kao i ocena iz vladanja. Po ovom osnovu kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova. Prijemni ispit donosi maksimalno 100 poena. Rezultat na ispitu (broj poena) množi se sa faktorom 0.6. Tako pomnožen broj poena predstavlja bodove osvojene na klasifikacionom ispitu. Najveći broj bodova po ovom osnovu je 60.

Prijemni ispit je pismeni i traje 3 sata. Na ispit je potrebno doneti dokaz o identifikaciji (lična karta ili pasoš). Kandidati na prijemnom ispitu dobijaju vežbanku i hemijsku olovku. Test je zatvorenog tipa, sastoji se od 20 zadataka sa ponudjenim odgovorima od kojih je samo jedan tačan. Zadaci se rešavaju u vežbanci, a zatim se zaokružuje jedan od ponudjenih odgovora na testu.

 

LITERATURA ZA PRIPREMU PRIJEMNOG ISPITA ZA UPIS NA ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

MATEMATIKA

Đ. Vukomanović, D. Georgijević, A. Zolić, Đ. Jovanov, M. Lazić, M. Merkle, M. Miličić, R. Radovanović, Z. Radosavljević, Z. Šami, Zbirka zadataka i testova iz matematike za pripremanje prijemnog ispita za upis na tehničke i prirodno-matematičke fakultete, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1994.

D. Tošić, N. Stanković, Testovi iz matematike za prijemne ispite na tehničkim fakultetima, Akademska misao, XV izdanje, Beograd, 2007.

FIZIKA

J. Cvetić, B. Stanić, Testovi iz fizike, rešeni testovi za pripremu prijemnih ispita, Mrlješ, Beograd, 2004.

B. Stanić, M. Marković, Zbirka rešenih zadataka sa prijemnih ispita na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, Nauka, Beograd, 1992.

 

PROGRAMI ZA PRIJEMNI ISPIT

MATEMATIKA

  • Osnovne logičke operacije. Pojam funkcije.
  • Racionalni algebarski izrazi. Polinomi.
  • Linearna funkcija. Linearne jednačine i nejednačine. Sistemi linearnih jednačina i nejednačina.
  • Kvadratna funkcija. Kvadratne jednačine i nejednačine. Sistemi kvadratnih jednačina
  • Algebarske i iracionalne jednačine i nejednačine.
  • Pojam logaritma. Logaritamska i eksponencijalna funkcija. Logaritamske i eksponencijalne jednačine i nejednačine
  • Trigonometrijske funkcije. Identiteti, jednačine i nejednačine. Primena trigonometrije na trougao.
  • Kompleksni brojevi.
  • Analitička geometrija u ravni (prava, krug, elipsa, hiperbola i parabola).
  • Planimetrija (prvenstveno geometrija trougla, četvorougla i kruga).
  • Stereometrija (prizma, piramida, zarubljena piramida, valjak, kupa, zarubljena kupa, sfera i delovi sfere).
  • Kombinatorika. Binoma formula. Aritmetička i geometrijska progresija.
  • Pojam granične vrednosti. Izvod i primena izvoda.

FIZIKA

  • PROSTOR, VREME I KRETANJE: Referentni sistem. Vektor položaja. Ravnomerno i neravnomerno kretanje (pravolinijsko i krivolinijsko). Trenutna brzina. Klasičan princip sabiranja brzina. Galilejeve transformacije. Ubrzanje. Kružno kretanje.
  • SILA I ENERGIJA: Impuls i sila. Osnovni zakon klasične dinamike. Slaganje sila. Impuls i sila. Zakon akcije i reakcije. Dinamika kružnog kretanja. Centripetalna sila. Ubrzanja kod kružnog kretanja.Rad kao skalarni proizvod. Energija (kinetička i potencijalna). Snaga. Spoljašnje i unutrašnje trenje.
  • POJAM O RELATIVISTIČKOJ MEHANICI: Kontrakcija dužina, dilatacija vremenskih intervala. Relativistički zakon sabiranja brzina. Relativistička masa i impuls. Veza energije i mase.
  • SILE I BEZVRTLOŽNO POLJE: Vrste i podela fizičkih polja. Konzervativne sile.Sila teže. Kretanje materijalne tačke pod dejstvom sile teže.Njutnov zakon gravitacije.Gravitaciono polje. Jačina polja, potencijal, potencijalna energija i rad u gravitacionom polju. Kulonov zakon. Jačina električnog polja, električni fluks, potencijal, napon, potencijalna energija i rad u električnom polju. Električni kapacitet. Energija električnog polja u ravnom kondenzatoru.
  • ZAKONI ODRŽANJA I ENERGIJA: Zakon održanja impulsa (reaktivno kretanje). Zakon održanja energije u klasičnoj fizici (II kosmička brzina). Ukupna i kinetička energija. Ukupna relativistička energija. Energija i impuls. Energija i rad. Kinetička energija i moment inercije. Moment sile. Moment impulsa. Zakon održanja momenta impulsa (piruete, II Keplerov zakon). Elastični i neelastični sudari. Potencijalne krive (potencijalna jama i barijera).
  • HIDROMEHANIKA:  Hidrostatika. Pritisak u tečnostima. Paskalov zakon. Promena pritiska sa dubinom. Arhimedov zakon. Hidrodinamika. Jednačina kontinuiteta. Bernulijevajednačina.
  • FIZIKA VELIKOG BROJA MOLEKULA: Čvrsta tela. Kristali. Elastičnost čvrstih tela. Hukov zakon. Tečnosti. Osobine tečnosti. Kapilarne pojave. Površinski napon. Gasovi. Pritisak gasa. Osnovna jednačina kinetičke teorije gasova. Avogadrov zakon. Srednja vrednost kinetičke energije molekula i temperature idealnog gasa. Jednačina idealnog gasnog stanja. Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov i Sarlov zakon. Toplota. Specifične toplote gasa. Rad pri širenju idealnog gasa. I i II princip termodinamike. Izobarska, izotermska i adijabatska promena stanja gasa. Karnoov ciklus. Toplotne mašine.
  • ELEKTROKINETIKA: Jačina i gustina struje. Elektromotorna sila. Električna otpornost Omov zakon. Kirhofova pravila. Džulov zakon.Elektrolitička disocijacija. Faradejevi zakoni elektrolize.
  • SILE I VRTLOŽNO POLJE: Definicija ampera. Interakcija naelektrisanja u pokretu Magnetno polje. Vektor magnetne indukcije. Magnetni fluks. Magnetno polje strujnog provodnika. Delovanje magnetnog polja na provodnik sa strujom. Amperov zakon. Pravougaona struja kontura u magnetnom polju. Lorencova sila. Kretanje naelektrisanih čestica u električnom i magnetnom polju (osciloskop, akcelerator i betatron).
  • ELEKTROMAGNETNA INDUKCIJA: Elektromagnetna indukcija. Faradejev zakon elektromagnetne indukcije.Samoindukcija.Lencovo pravilo.Uzajamna indukcija. Transformator. Energija u kalemu.
  • OSCILACIJE: Harmonijske oscilacije. Oscilacije u mehanici. Slobodne, prinudne i prigušene oscilacije. Rezonancija. Matematičko i fizičko klatno. Naizmenične struje. Dobijanje naizmeničnih struja. Efektivna vrednost naizmenične struje i napona. Električne otpornosti u kolima naizmenične struje. Impedansa. Prosto RLC zatvoreno oscilatorno kolo.
  • GEOMETRIJSKA OPTIKA: Zakon odbijanja i prelamanja svetlosti. Indeks prelamanja. Disperzija svetlosti. Prizma. Totalna refleksija. Sferna ogledala.Sočiva. Optičarska jednačina sočiva. Kombinacija sočiva. Optički instrumenti. Fotometrijske veličine.
  • TALASI: Nastanak i kretanje talasa u raznim sredinama. Vrste talasa: transverzalni i longitudinalni. Karakteristike talasa: amplituda, frekvencija, brzina prostiranja, talasna dužina. Talasna jednačina. Princip superpozicije talasa. Progresivni i stojeći talasi. Interferencija, difrakcija i polarizacija talasa. Interferencija i difrakcija svetlosti. Difrakciona rešetka. Polarizacija svetlosti. Zvuk. Izvori zvuka. Doplerov efekt u akustici. Nastanak, vrste i spektar elektromagnetskih talasa.
  • FIZIKA MIKROSVETA – KVANTNA SVOJSTVA ZRAČENJA: Pojam kvanta energije. Foton. Fotoelektrični efekt. Ajnštajnova jednačina fotoefekta. De Broljeva relacija. Difrakcija elektrona.Borov model atoma.
  • FIZIKA MIKROSVETA – STRUKTURA ATOMSKOG JEZGRA: Defekt mase i stabilnost jezgra.Radioaktivni raspad jezgra.Nuklearne reakcije. Fisija i fuzija jezgra. Nuklearna energija.Elementarne čestice.

 

Pogledajte AKTUELNE VESTI

Pogledajte PRIPREMNE KURSEVE

Pogledajte AKREDITOVANE FAKULTETE I VISOKE ŠKOLE

Pogledajte PRAVILA STUDIRANJA

Pogledajte REČNIK ZA BRUCOŠE

Pogledajte SAVETE ZA STUDENTE


Prijava za Newsletter - dobijajte bitne informacije o prijemnim ispitima na svoj i-mejl.