Najčešći izgovori u učenju

sep 24, 2014

Sigurno ste mnogo puta bili u situaciji da vas stvarno nešto sprečava da učite. Ali isto tako, sigurno da je bilo i situacija kada vam se uopšte ne uči, pa ste zbog toga tražili izgovor kako biste opravdali sebe. Postoje brojni izgovori da ne započnete učenje. Predstavljamo vam listu najčešćih kao i strategije kako da ih eliminišete.

1. „Nemam inspiraciju za učenje” – Ako budete čekali da se pojavi inspiracija za učenje, verovatno je nećete ni dočekati. Ne možete čekati da se „poklope sve kockice”. Da budete vedri, raspoloženi, nadahnuti… Odlika pravih studenata jeste da uče i rade i kada su loše volje. Šta da radite kada nemate inspiracije ? Jednostavno počnite da učite bez nje. Kad jednom počnete učiti, može vam se dogoditi da to i ne bude tako teško kao što ste u prvi mah mislili i da vas to što ste naučili ili rešili podstakne na dalje učenje.

2. „Lekcija je jako velika” – Ponekad vam se čini da je to što morate naučiti previše. Cela lekcija vam izgleda jako veliko i čini vam se da će biti teško naučiti je. To vas može obeshrabriti i dovesti do toga da odustanete. Šta da radite u ovakvoj situaciji? Izdelite lekciju na nekoliko manjih delova. Zatim naučite prvi od tih manjih delova. To sigurno neće biti problem. Mali deo se uvek može naučiti. A kad njega naučite, ovaj „mali” uspeh će vas podstaći da pređete na drugi deo. Pa na treći, četvrti itd. Malo po malo, naučićete celu lekciju.

 3. „Ne mogu neprestano učiti” – Obično vam se čini da stalno učite jer prvih pola sata tražite šta vam sve treba za učenje, pa se pola sata premišljate kako da počnete, pa pola sata razgovarate sa kolegom sa fakulteta… i sve to računate kao učenje. Ako vreme isplanirano za učenje, zaista provedete u efektivnom učenju, nećete imati utisak da stalno učite. Učiti nije uvek lako. Morate učiti i ono što vam se sviđa i ono što vam se ne sviđa. Sigurno biste radije gledali neki film ili se družili sa prijateljima. To nije problem. Ostvarite plan učenja, a zatim nagradite sebe nekim filmom, knjigom, izlaskom…

4. „I ako budem učio, dobiću lošu ocenu” –  Jedna stara izreka glasi: „Pazite šta želite, moglo bi vam se i ostvariti”. Druga kaže: „Za optimiste je čaša napola puna, za pesimiste je napola prazna.” Jedna od bitnih stvari u učenju, kao i u životu, jeste da budete optimista. Ne posmatrajte stvari crno. Vi postajete nepopravljivi optimista samo onda kada stvarate navike optimizma. Optimizam je temelj pozitivnog mentalnog stava. Optimisti su ljudi sa krilaticom „Sve može da se uradi i sredi.” Oni nalaze dobre i pozitivne strane u svakoj situaciji. Kad nešto krene loše oni kažu: „Dobro je”, a onda traže načine i metode da taj problem ili teškoću reše. Optimisti prave planove akcija, postavljaju ciljeve koje žele ostvariti i usmeravaju svoje misli na ono što trenutno rade. Nasuprot njima, pesimisti su napeti, depresivni i uopšte ne razmišljaju šta bi u datoj situaciji mogli učiniti. Optimisti traže korisne lekcije u svakoj prepreci ili razočarenju. Kao što je Napoleon Hil rekao: „Optimisti rade po principu da poteškoće dolaze, ne da spreče, već da poduče.”

 5. „Ne mogu učiti sam” – Čak i ako volite da učite sami, ponekad je dobro da učite sa nekim u paru ili grupi. Rasprava o onome što učite sa drugom osobom može vam značajno olakšati sticanje znanja. Partner u učenju može vam objasniti nešto što vam nije jasno. Isto tako, vaše objašnjavanje lekcije partneru može vam pomoći da učvrstite gradivo. Često smo uvereni kako nešto dobro znamo i kako smo to naučili, ali tek kada pokušamo to preneti nekom drugom, vidimo da to i nije baš tako. Strategija učenja u paru je odličan način i da uvežbate prezentaciju pred profesorom, da se pripremite za prezentaciju znanja na ispitu. Zajedničko učenje deluje i na vašu motivaciju. Možda biste u jednom trenutku odustali od učenja jer vam je svega dosta, ali vas partner svojom upornošću podstiče da nastavite. Takođe, u pauzama će vam biti manje dosadno kada ste u društvu.

 


Prijava za Newsletter - dobijajte bitne informacije o prijemnim ispitima na svoj i-mejl.